Zbog karijerne migracije gube sve države u regionu, smatra akademik Karolj Skala, profesor Univerziteta u Zagrebu i naučnik istraživač na Institutu „Ruđer Bošković”, koji je bio gost Univerziteta Crne Gore (UCG) tokom naučnog simpozijuma koji je okupio naučnike dijaspore. On je, za sajt UCG, dao svoje viđenje podsticaja za razvoj nauke u Crnoj Gori i zemljama u regionu.
Zemlje regiona, smatra on, ulažu ogromna sredstva u edukaciju mladih ljudi koji trajno napuštaju matične države sa „labavim povratnim vezama u zreloj fazi izgradnje i eksploataciji struke i razvoja karijere“.
„Nismo zreli ni sposobni da stvorimo uslove da taj veliki intelektualni kapital ostane na dobrobit sredine gdje je nastao“, kritičan je profesor Skala.
„Za talente, ali i za natprosječne mlade ljude uspjeh leži u motivaciji i radu. Trebali bi talente prepoznati i ‘sidriti’ u regiji. Nekada su radnici dobijali stanove. Zašto ne bi danas, kad je znanje moć i perspektiva razvoja, gradili stanove za talente i na taj način ih zadržali u regiji. Zašto ne pretvorimo Jadran u EU silicijsku dolinu preko talenata, nomada i investitora? Akademici i akademija moraju reći politici koji su nužni modeli kod oblikovanja sudbine“, izričit je profesor Skala.
„Migracija unutar regije“, dodaje on, najmanja je šteta u datim okolnostima. On navodi da Balkanska regija treba da ima jaku naučnu saradnju i da kroz nju jača i stvara simbiozu. „Na taj način raste kritična masa kod država sa malom populacijom i oskudnom opremom u naučnom pogledu“, navodi on.
„Ukoliko stvorimo perspektivu da dijaspora i regija ustroji interesno plodnu saradnju uspjeh je moguć“, kazao je profesor Skala navodeći za primjer upravo konferenciju koju je UCG organizovao u saradnji sa Crnogorskom akademijom nauka i umjetnosti „Nauka i male zemlje: Sinergija dijaspore, matice i prijatelja Crne Gore“.
Profesor Skala je u organizaciji ove konferencije posebno odao priznanje prof. dr Veljku Milutinoviću, kao ambasadoru naučnog prijateljstva i sinergije. On je čest gost konferencije MIPRO, koju profesor Skala navodi kao još jedan dobar primjer platforme za komunikaciju i saradnju.
„Već 46 godina okupljamo preko 35. 000 naučnika koji su stvarali uticaj i šansu za simbiozu“. Na MIPRO-u je nastao jedan od prvih robota, kao ishod saradnje institucije M. Pupina, J. Štefana i R. Boškovića.
Profesor Skala kaže da je preko Marie Curie EU projekta uspio povratiti pojedine naučnike iz Amerike. U Hrvatskoj, kaže on, i Ministarstvo nauke nastoji da kreira programe za povratak naučne dijaspore.
„Na Institutu Ruđer Bošković ima slučajeva da se povratnici vraćaju sa milionskim projektima i opremaju sebi laboratorije i stvaraju radne uslove slične onima koje su imali ranije u dijaspori. Danas postoje brojne mogućnosti za dobijanje velikih, skupih projekata i po toj osnovi naučna dijaspora može preokrenuti stanje, prilike i perspektive naučne budućnosti regije“, navodi. Treba naučnu mobilnost iskoristiti i umjesto naučnog drejna (eng. drain odliv) stvoriti naučni „gain“ (eng. dobit)“, smatra on.
Profesor Skala radi na Institutu Ruđer Bošković 48 godina, gdje već dugi niz godina radi u velikim međunarodnim istraživačkim konzorcijumima. Do sada je imao konzorcijsku saradnju sa 155 EU institucija, među kojima i sa konzorcijum SEE GRID u kojem su bile gotovo sve republike bivše Jugoslavije.
„Radimo na Dew-Fog-Cloud servisnoj hijerarhiji sa Blockchain podrškom za potrebe 5. Industrijske revolucije. Dolazi vrijeme pametnih proizvoda i pametnih sigurnih servisa i to će odrediti sudbinu na polju privrede. Mislim se da tu krije velika opasnost ukoliko se ne priključimo tim promjenama na valjan način. Stvara se nova ekonomija i novo poslovno okruženje i cijeli ekosistem života se transformiše. Na nama je da pokažemo prave vektore razvoja i iskoraka jer politika i ljudi oko tih sfera nisu kadri sagledati ni usmjeravati prema srećnijoj budućnosti“, kaže profesor Skala.
Otvorena nauka, smatra on, uz virtualnu integraciju i saradnju, pravo je rješenje i perspektiva za budućnost naročito onih sredina koje su oskudne u opremi. Male zemlje, zaključuje on, on imaju potencijala da dosegnu sam vrh nauke, ali im za to treba politička podrška, saradnja i naučni humanizam.
O. Đ.