đačka-strana

Pruži mi ruku, drug mi budi,

prihvati drugarstvo kada ti se nudi!

Iskreno priđi, osmehom kaži,

da se drugarski dogovor važi.

Iz porodičnog vaspitanja nosi nešto,

pa drugare biraj vešto.

Vrtići, igrališta, škole,

                                             uče da se drugari vole!      

Pruži mi ruku, drug mi budi

i  kada postanemo odrasli ljudi.

Prijateljstvo  neka neguje svako ,

čak i kada to nije lako

NA KOGA LIČIM

Kad je u kući neko slavlje,

posle pitanja: „Kako škola, kako zdravlje“

počne gledanje i analiza

posmatranje iz daljine i izbliza.

Sa strane i pravo u oči gledaju,

odozgo i odozdo da mrdnem ne daju,

na koga ličim, pitaju stalno

često pomislim: „Je li to normalno?“

„Oči i usne imaš mamine,

kosu, nos i obrve tatine,

ruke i šake babine prave“,

i ako ćutim, dalje nastave.

Dar za pisanje dala mi tetka,

sestra osmeh, pa ispočetka,

Moji prijateljii su

Radost i moja nada,

jer  među nama

zakon ljubavi vlada.

Volimo se međusobno,

jedni druge štitimo,

pomažemo se i družimo.

Sve što želim ja,

neka svako zna:

ne falilo nam veselja i

dobrih prijatelja!

Anastasija Remniković, OŠ „Niko Maraš“, Zeta

Ptica jedna mala,

na moj dlan  stala i

tiho je cvrkutala,

Ptica, malo slatko  biće,

šarenih krila,

iz moje je  ruke

kljucala  mrvice

i vodu pila.

Helena Maraš, OŠ „Niko Maraš‟, Zeta