Selo
Kad odem na selo iz grada
baka mi slasne priganice spremi
pa ih braći i meni podijeli.
Zbori mi baka lijepe priče
o junacima što na mene liče.
Tad mašta krene u mojoj glavi
zamislim da sam i ja junak pravi.
Nikola Vulanović, VIII/5
OŠ „Radojica Perović“, Podgorica
Napušteno mače
U ovom velikom gradu ima mnogo ljudi koji nemaju vremena za svoje kućne ljubimce i lako ih napuste, otarase ih se. Zbog toga često na ulicama viđamo pse i mačke lutalice. Svi oni izgledaju tako nježno ali i povrijeđeno. Srce me zaboli i dobijem želju da neke od tih životinjica udomim. Posebno volim mačke, one su tako odvažne i samostalne, i umiljate i nježne...
Jednom prilikom sam pored prodavnice vidjela nešto malo, crno, smotano poput klupka vune. Bilo je to mače, ženka. Kupila sam mu da jede i zatim krenula ka kući. Mače me pratilo sve vrijeme. Tada sam odlučila da ga uzmem i unesem u kuću. Pokazala sam ga roditeljima i zamolila ih da mi dopuste da brinem o njemu. Uz dosta molbi i prepirki, dozvolili su da ga zadržim. Bila sam presrećna. Nastavila sam druženje sa mačetom. Ono je brzo raslo i postalo moj nezamjenjivi drugar. Prošlo je nekoliko mjeseci od kad sam ga udomila. Poraslo je i postalo lijepa mačka. Sada očekujemo mačiće. Pitam se da li će i oni biti crni ili šareni. Jedva čekam da se upoznam s njima.
Neki kažu da crne mačke donose nesreću, ali moja mačka je sa sobom donijela puno sreće, ljubavi i još mnogo više od toga.
Aleksandra Stanišić, VIII/5
OŠ „Radojica Perović“, Podgorica