Da bi se unaprijedila naučna pismenost učenika u Crnoj Gori i poboljšala njihove rezultate na PISA testiranju 2025. godine, treba riješiti neke sistemske probleme, prije svega, što neki predmeti iz prirodnih nauka (biologija, hemija i geografija) imaju samo jedan čas sedmično u VIII ili IX razredu osnovne škole, a iz biologije u oba razreda. Potrebno je unaprijediti inicijalno obrazovanje nastavnika i omogućiti im da tokom studiranja steknu kvalitetna znanja iz metodike, a neophodna je i mnogo bolja međupredmetna povezanost, ukazano je u raspravi nakon predstavljanja projekta „PISA 2025 – Nauka u fokusu“ koji su pripremili Zavod za školstvo i ispite. centar Crne Gore. Implementacija ovog programa traje do 2024. godine i obuhvatiće učenike od VI razreda osnovne do IV razreda srednje škole.
Prezentaciji su, pored predstavnika Zavoda za školstvo i Ispitnog centra, prisustvovali predstavnici UNICEF-a, Ministarstva prosvjete, Fakulteta za informacione tehnologije Univerziteta Crne Gore, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Crne Gore, Centra za stručno obrazovanje i Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva – Podgorica .
Naglasivši da PISA testiranje zahtijeva upotrebljivost i funkcionalnost, direktorica Ispitnog centra Dragana Dmitrović izrazila je nadu da će ovim zajedničkim pristupom pomoći da unaprijedi naučnu pismenost kod učenika i spremno dočeka PISA testiranje 2025. godine.
Vd direktorice Zavoda za školstvo Zoja Bojanić-Lalović pokazala je da je analiza obrazovnog sistema koji je uradio UNICEF pokazala da imamo dosta problema i propusta, te da je potreban odgovoran zajednički pristup da bi se oni riješili.
„Zavod teži da odgovori na sve izazove sa kojima se suočava obrazovni sistem. Ovaj projekat smo inicirali zajedno sa Ispitnim centrom, ali oni nisu jedini pozvani partneri, već očekujemo da se pridruže Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Podgorica i Centar za stručno obrazovanje sa kojima je već ostvarena međusektorska saradnja“, navela je ona.
Projekat sa akcionim planom predstavili su dr Blaženka Petričević iz Zavoda za školstvo i Divna Paljević , nacionalna koordinatorka PISA projekta iz Ispitnog centra, koje su autorke ovog programa.
Prilikom njegove izrade pošlo se od PISA rezultata od 2006. godine do danas. U tom periodu, kako je istaknuto, nije ostvaren napredak u području naučne pismenosti i naši učenici zaostaju u odnosu na prosjek OECD-a dvije školske godine. Funkcionalno nepismeno je skoro 50 odsto naših učenika.
FOKUS NA NADARENIMA I FUNKCIONALNO NEPISMENIM ĐACIMA
Kako je kazala Blaženka Petričević, imamo 20 odsto manje nadarenih učenika u odnosu na proces OECD-a. Zato će u fokusu biti rad sa tim đacima kako bi što više razvili svoje kompetencije. Akcenat će biti i na učenicima koji su funkcionalno nepismeni. To je važno, jer oni teško mogu naći posao, a otežan im je nastavak školovanja i usavršavanja.
Ciljna grupa pomenutog projekta su učenici VI i IX razreda i nastavnici osnovnih škola (bilogije, fizike, hemije i geografije), ali su uključeni i oni koji predaju matematiku i informatiku zbog specifičnosti znanja koja mogu da ponude i primjene PISA zadataka.
Programom nisu obuhvaćene samo osnovne, već i srednje škole, jer je cilj da se sačuva interesovanje učenika za nauku.
U okviru projekta planirano je više aktivnosti. Već su započete analize predmetnih programa sa stanovišta vertikalne povezanosti, kao i poređenje predmetnih programa i nastavne prakse u osnovnim školama iz prirodnih nauka (biologije, fizike, hemije i geografije) sa PISA programom. Zbog korelacije, u analizi će biti uključeni predmetni programi iz matematike i informatike. U planu je i izrada nastavnih materijala i priručnika za nastavnike s akcentom na eksperimentima, simulacijama eksperimenata i tumačenju rezultata istraživanja.
Kako je naglašeno, dosta škola je neopremljeno za eksperimente, ali postoje tehničke mogućnosti da se preveze. Tako se u dobro opremljenim laboratorijama može snimiti neka vježba i predstaviti svim učenicama.
„Radićemo na PISA zadacima koji su oslobođeni i već se nalaze na sajtu Ispitnog centra. To je materijal koji ćemo prilagoditi i razvrstati po predmetnim programima, a zatim distribuirati školama. Zatim će u cilju njihove implementacije biti održana savjetovanja za nastavnike po regionima. Očekujemo da tokom februara i marta iduće godine počne primjena ovih oslobođenih zadataka“, navela je Petričević.
Ona je dodala da je sljedeća faza pisanja novih ajtema, au tom cilju planirana je obuka zainteresovanih nastavnika, ali i studenata sa fakulteta koji imaju različite ideje. Očekuje se da bude formirana baza ajtema koja bi bila pilotirana u 20. školi. Nakon njihovog provjere biće organizovana probna testiranja. U saradnji sa Informacionim sistemom obrazovanja Crne Gore (MEIS-om) ovi zadaci biće postavljeni na sajtu Digitalne škole.
Takođe je upućen poziv direktorima obrazovno-vaspitnih institucija da u ustanovi kojom rukovode formiraju školski tim sastavljen od nastavnika prirodno-matematičke grupe predmeta, ICT koordinatora i stručnih saradnika, kao i da imenuju školskog koordinatora, da bi svi zajedno radili na realizaciji planiranih aktivnosti.
Naglašeno je da će sa nastavnicima raditi na implementaciji novih i starih ajtema. Stalno će biti praćen njihov rad. Zavod za školstvo formirao je radnu grupu u kojoj su nadzornici koji će češće pratiti rad u školama i kako se zadaju realizuju. Takođe, savjetovanja će biti organizovana prema potrebi i pozivu škole.
„Naša pretpostavka je da će na kraju ove dvije godine učenici biti u stanju da tumače grafičke i tabelarne zadatke, kao i da ih analiziraju sa naučnog uporišta, te da znaju da postave eksperiment u skladu sa naučnim procedurama i da razviju svijest o povezanosti prirodnih nauka .
NEOPHODNA MEĐUPREDMETNA POVEZANOST
Ukazavši da fokus treba da bude u učionici, prof. dr Danka Caković sa PMF-a (Studijski program biologija) smatra da jedan čas biologije sedmično u VIII i IX razredu nije dovoljan da se na pravi način savlada ova nauka.
„Nisu najbolji nastavnici, ni dobri programi, ni udžbenički kompleti za biologiju, koji mogu da pariraju evropskim, nisu dovoljni da dijete bude naučno pismeno iz biologije, ukoliko za ovaj predmet postoji samo jedan čas sedmično, naglasila je ona. Takođe je ocijenila da se u školama veoma malo pažnje posvećuje međupredmetnoj povezanosti, a po broju sati koje učenici provode u školi Crna Gora je na pretposljednjem mjestu u Evropi.
I Gojko Jelovac iz Ispitnog centra smatra da predmet koji ima jedan čas sedmično ne treba da postoji u školi, jer je nemoguće da se na kvalitetan način realizuje.
Miomir Anđić , savjetnik u Ministarstvu prosvjete, ocijenio je da je, kada je u pitanju matematička pismenost, jedan od ključnih uzroka loših rezultata nedostatka kvalitetne metodike nastave na fakultetima.
Maja Kovačević iz Predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori, istakla je, pored ostalog, problem inicijalnog obrazovanja nastavnika. Takođe smatra da PISA zadatke treba povezati sa ishodima u predmetnim programima, a treba razmotriti i mogućnost objedinjavanja predmeta iz prirodnih nauka.
Glavni urednik u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva – Podgorica Radule Novović je rekao da će Zavod sa zadovoljstvom prihvatiti ovu inicijativu, te da u toj ustanovi žele da, na osnovu samoevaluacije, reformišu udžbeničke komplete, prije svega, za osnovnu školu, uz konsultacije sa Zavodom za školstvo. On je najavio da će iduće godine početi i digitalizacija udžbeničkih sadržaja.
Lj. V.