Na okruglom stolu „Karijerna orijentacija učenika nakon završetka stručnog obrazovanja“ koji u organizaciji Privredne komore Crne Gore i Centra za stručno obrazovanja održan u Podgorici predstavljena je Analiza zapošljavanja učenika srednjih stručnih škola u Crnoj Gori za školsku 2019/2020. godinu. Dokument je uradio Centar za stručno obrazovanje, a u njemu se nalaze su podaci koji ukazuju iz kojih se stručnih škola učenici zapošljavaju u struci, a iz kojih nastavljaju školovanje.
Prema riječima dr Mladena Perazića, direktora Sektora za obrazovanje i kvalitet Privredne komore, ova analiza je izuzetno važna za usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada.
„Razvoj karijere učenika nakon završetka srednjeg stručnog obrazovanja jedan je od ključnih indikatora koji se prati u cilju obezbjeđivanja i unapređivanja kvaliteta rada stručnih škola. Evropski okvir za osiguranje kvaliteta (EQAVET), čije je nacionalno referentno tijelo na teritoriji Crne Gore Centar za stručno obrazovanje uvrstio je ovaj indikator na listu od 10 indikatora koji se prate, a sve u cilju unapređivanja kvaliteta procesa obrazovanja. Praćenje karijere učenika nakon završetka školovanja je jedna od preporuka iz Torino izvještaja za Crnu Goru koju je potrebno realizovati i shodno tome je uvrštena u Akcioni plan za 2020-2021. godinu u okviru Strategije stručnog obrazovanja 2020-2024“, istakao je Perazić.
Rukovodilac Odjeljenja za kvalitet i kontinuirani profesionalni razvoj Centra za stručno obrazovanje Vlado Koprivica kazao je da je Analiza urađena na osnovu dobijenih podataka od stručnih škola i uključuje broj učenika koji su završili obrazovanje u okviru obrazovnog programa, upisali fakultet, našli posao u struci i van nje, odnosno ostali nezaposleni.
U dokumentu se navodi da je školske 2019/2020. godine kroz 56 obrazovnih programa obrazovanje završilo 4.005 učenika, a nastavio 1.871 učenik ili 47 odsto. Zaposlen je 1.101 učenik ili 27 odsto dok je od ukupnog broja zaposlenih, u struci zaposleno 427 učenika ili oko 39 odsto. Nezaposlenih učenika je 790 ili 20 odsto, dok škole nemaju podatke za šest odsto učenika.
Gledano po programima, u struci je najviše zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih nakon završetka obrazovanja iz sektora zdravstva i socijalne zaštite. Za neka zanimanja, poput medicinski kozmetičar, zubno-stomatološki tehničar, fizioterapeut, medicinski laboratorijski tehničar, farmaceutski tehničar procenat je izuzetno visok i iznosi preko 80 odsto.
U oblasti ugostiteljstva za zanimanja konobar, kuvar, tehničar usluživanja, tehničar kulinarstva, poslastičar procenat zaposlenih u struci u odnosu na broj zaposlenih iznosi preko 50 odsto. U okviru sektora saobraćaj i pomorstvo najviše se zapošljavaju oni koji su stekli zanimanja nautički i brodomašinski tehničar (preko 50 odsto). Iz oblasti mašinstva i obrade metala najviše zaposlenih u struci je u okviru zanimanja automehaničar (87 odsto) i automehatroničar 66 (odsto). Nakon završetka OP Frizer, oko 60 odsto učenika se zaposli u struci.
Najviše učenika, 646 ili 17 odsto završilo je OP Ekonomski tehničar, od čega je zaposleno svega 34 učenika, dok su u struci zaposlena dva. OP Turistički tehničar završilo je 265 učenika od čega je zaposleno svega 35 učenika, dok je u struci od broja zaposlenih ukupno 15. OP Pravno-administrativni tehničar završilo je 174 učenika, od čega je zaposleno četira učenika, a nijedan u struci.
Iz sektora elektrotehnike i informacionih tehnologija procenat zaposlenosti učenika nakon završetka programa je najveći za programe elektrotehničar telekomunikacija 37 odsto (u struci zaposleno svega 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih), kao i elektrotehničar energetike 33 odsto (u struci zaposleno preko 60 odsto ukupno zaposlenih), dok je za ostale programe procenat zaposlenosti oko 20 odsto ili niži. Kako je kazao Koprivica, najviše učenika nastavlja školovanje sa obrazovnih programa ekonomski tehničar (74 odsto), pravno-administrativni tehničar (78 odsto), farmaceutski tehničar (67 odsto), turistički tehničar (63 odsto) i zdravstveni tehničar (57 odsto).
U diskusiji je ukazano da je predstavljena analiza izuzeno kvalitetna, ali i da je potrebno da se naredne godine uključe i podaci koliko je djece završilo srednje stručne škole redovno ili vanredno, da li svršeni đaci nastavljaju školovanje na srodnim ili različitim fakultetima. Istaknuto je da je zabrinjavajući podatak da se od 3.832 učenika, koji su obuhvaćeni istraživanjem, u struci zaposli njih 434, a da 47 odsto nastavi školovanje. Ocijenjeno je da su djeca pogrešno usmjerena i zato je važno konsultovati savjetnike za karijernu orijentaciju. Predloženo je da se tranzitnim planovima, kojima se sada prate djeca sa posebnim potrebama, u obrazovanju obuhvate i drugi učenici.
Na skupu je zaključeno da je neophodno pratiti destinacije učenika nekoliko narednih godina nakon završetka školovanja, uticati na upisnu politiku u stručnim školama i uspostaviti saradnju sa ZZZCG i Poreskom upravom kako bi se mehanizam praćenja učenika nakon završetka školovanja unaprijedio.
Lj. V.
(Izvor: privrednakomora.me)