Obrazovni centar Plužine je složena vaspitno-obrazovna ustanova koja obuhvata predškolsko obrazovanje, osnovnu školu sa osam područnih odjeljenja, srednje opšte i stručno obrazovanje (gimnazija, tehničar prodaje i prodavač III stepen) i Dom učenika. Ove školske godine u vrtić je upisano 38 djece, u osnovnom obrazovanju su 143 učenika, u srednjem 83 (43 gimnazija, 24 tehničar prodaje,16 prodavač), a u domu su smještena 24 učenika.
O tome kako se tako kompleksna ustanova prilagodila radu u vanrednim okolnostima usljed pandemije COVID-19, razgovarali smo sa direktorom, nastavnicima i učenicima.
„Svakako da su ovakve okolnosti nosile sa sobom odgovarajuće poteškoće. Shodno preporukama Instituta za javno zdravlje nastavu u školi od 1. oktobra pohađali su učenici I-VI razreda i učenici I razreda srednje škole. Za sve učenike nastava je bila organizovana u prvoj smjeni, zbog malog broja djece. Časovi i u osnovnoj i u srednjoj školi su bili u trajanju od 30 minuta, sa odmorom između časova od pet minuta. Učenici ostalih razreda su nastavu pohađali onlajn uz petnaestodnevne konsultacije koje su organizovane u školi. Sve provjere znanja su obavljane u školi (kontrolni i pismeni zadaci, usmene provjere)“, kaže direktor Nikola Agramović.
S obzirom na to da su prostorni uslovi zadovoljavajući, u drugom polugodištu škola se opredijelila za model da se nastava za sva djecu održava u školi.
Prema riječima direktora, nastava za učenike osnovne škole izvodila se u prvoj smjeni sa početkom u osam časova, dok se nastava u srednjoj školi odvijala u drugoj smjeni sa početkom u 13,45 časova.
Učenici osnovne škole su u toku radnog dana imali najviše četiri časa. Ostatak časova je izvođen onlajn.
„Onlajn nastava odvijala se putem Teams aplikacije, google učionice, vibera. Učenici iz gradske sredine imali su solidne uslove za pohađanje ovog vida nastave, dok je određeni broj djece iz seoskih područja imao poteškoća pri realizaciji. Njima su povremeno dostavljani štampani materijali putem radnih listića, zadataka i slično. Nastavnici su ulažu maksimalne napore da održe kvalitet nastave i realizuju planirane sadržaje“, ističe Agramović.
On kaže da je realizacija vannastavnih aktivnosti u ovakvim uslovima bila otežana. Organizovan je dio ovih aktivnosti, poput šahovskog turnira, izložbe likovnih radova, nekih sportskih aktivnosti i slično.
Nemaju problema u sprovođenju praktične nastave. Ona se realizuje kod poslodavca planiranom dinamikom.
UČIONICA JE NEZAMJENLJIVA
Nastavnici su uglavnom zadovoljni što su uspjeli da se, uprkos svemu, prilagode situaciji i oni i učenici, ali i ukazuju na određene probleme.
„Ne mogu reći da sam u potpunosti zadovoljna. Glavni problem je što svi učenici nemaju iste uslove. Osim toga, veoma je nezahvalno i otežano ocjenjivanje tokom onlajn nastave. Čas od 30 minuta jeste dovoljan za određene nastavne jedinice, dok za druge i nije, iako smo prilagodili godišnje planove shodno preporukama na početku školske godine.
Onlajn nastava zahtijeva mnogo više vremena, strpljenja, tolerancije... Sve bi bilo mnogo lakše da sva djeca imaju dobar internet, lap top, telefon.... Dešavalo se da u jednom odjeljenju sa svakim učenikom radim na različit način. Naročito je bilo otežano sa djecom iz područnih odjeljenja koja u većini slučajeva koriste telefon od oca, majke, brata, sestre i nemaju lap top ili kompjuter. Ponekad, kad se desi da je neko od članova porodice čiji telefon učenik koristi odsutan danima, taj učenik ne može redovno da prati nastavu dok se član porodice ne vrati“, kaže nastavnica Svetlana Gojković.
Nastavnik Tihomir Cicmil ističe da je zadovoljan kako ove školske godine teče onlajn nastava u odnosu na prošlu, kada je bilo dosta lutanja i improvizovanja.
Prema njegovom mišljenju, početak školske godine neopravdano je odložen do oktobra, a nije dobro ni što svim učenicima nije omogućeno praćenje nastave u školi, već samo onima do šestog razreda. Zbog toga je često dolazilo do preklapanja časova nastave u školi i nastave za one koji su je pratili na daljinu.
„Kada je u drugom polugođu omogućeno da svi imaju nastavu u školi, učinjen je izvjestan pomak. Međutim, opet je došlo do zatvaranja škola i prelaska na onlajn nastavu koja ima i prednosti i mana. Prednost nastave na daljinu je u tome što su učenici bezbjedniji kod kuće. Ona je dobra za neke kratke periode − 15 ili 20 dana dok se saniraju eventualne posljedice neke nepogode ili slično. Tokom dužeg perioda ona ne omogućava postizanje najboljih rezultata. Osim velikog angažovanja učenika i nastavnika, učenje na daljinu zahtjeva i dodatno angažovanje roditelja, fizičko i materijalno. Veliki problem u organizaciji onlajn nastave je i nedostatak kvalitetne opreme kod svih učenika. Dio njih, pogotovo oni koji žive na selu, nema uslova za dobar internet, nemaju kompjutere, dobre telefone, a pojedini nemaju čak ni kablovsku televiziju, tako da se za njih praćenje nastave svodilo na poneku poruku preko vibera, materijale koje smo im slali, eventualno gledanje TV emisija Uči doma“, ističe Cicmil.
On ukazuje da je nastava na daljinu poseban problem za učenike IX razreda, koji treba da polažu eksternu maturu.
„Iako su im putem platformi održani pripremni časovi, ipak nijesu uvijek mogli da imaju pravu informaciju i jednostavno nijesu stekli samopouzdanje pred polaganje. Ovo ne bi bio toliki izazov za njih da su imali više prilike da pohađaju nastavu u školi i prate je u učionici uz živu riječ svojih nastavnika“, smatra Cicmil, i dodaje da se sada vidi koliko je učionica nezamjenljiva, koliko je to glavni način rada, koliko znači komunikacija sa učenicima.
„Kada ste u učionici možete pratiti dinamiku časa, količinu naučenog i u svakom trenutku možete sarađivati sa đakom i objasniti šta je nejasno i po njima vidjeti koliko toga su usvojili, kao i koje oblasti treba intenzivnije odraditi, dati dodatna objašnjenja, izvršiti pismene i usmene provjere znanja“, naglašava on.
Nastavnica Slađana Bakrač ističe da je, s obzirom na epidemiolosku situaciju u našoj drzavi i činjenicu da je tokom školske godine nastava izvođena i u školi i na daljinu, zadovoljna postignutim, jer su učenici u oba slučaja pokazali zainteresovanost i motivisanost za sticanje novog znanja.
„U početku je bilo teško zbog toga što većina đaka nema dobru internet konekciju i problem je predstavljalo njihovo prilagođavanje novonastaloj situaciji. Kasnije smo se svi prilagodili ovakvom načinu rada, svjesni činjenice da je to jedini način organizovanja nastave u ovako složenoj epidemiološkoj situaciji“, kaže ona, i dodaje da čas od 30 minuta jeste dovoljan za usvajanje prioritetnih sadržaja, ali nije dovoljan za proširivanje i dublju analizu pređenog gradiva.
NEMAJU SVI NEOPHODNE USLOVE ZA ONLAJN NASTAVU
Učenici smatraju da nastava tokom ove školske godine nije bila na visokom nivou.
„Ovo jeste bila dobra alternativa za naše školovanje u ovoj situaciji, ali ne podjednako i efikasna. Potreban je dodatni rad. Profesori obično proslijede video materijal koji traje 20 do 30 minuta, a nama je potrebno da ga obradimo i prepišemo oko jedan i po do dva sata. Treba uzeti u obzir da dnevno imamo po šest predmeta. Ponekad se desi da, iako toliko vremena provedemo prepisujući, ne savladamo to gradimo dovoljno dobro, a obavezni smo još i da uradimo domaći zadatak“, kaže Iva Blagojević, učenica IV razreda gimnazije, dodajući da ona ima dobre uslove za onlajn nastavu.
Učenica II razreda srednje stručne škole Nataša Madžarević nezadovoljna je ovim načinom nastave i rezultatima.
„Uslovi su nikakvi, jer neki učenici nemaju signal za telefon, a o internetu da i ne govorimo. Dosta đaka radi sve na telefonu, nemaju lap top ili kompjuter“, ističe ona.
Učenica IX razreda Monika Malović ocjenjuje da se nastava ove godine odvija u nešto boljim uslovima, nego što je bilo tokom onlajn nastave prošle školske godine. „Nastavnici se trude da nam što bolje objasne i olakšaju učenje, koristimo aplikacije koje nam to i omogućavaju. I mi učenici se trudimo da što više prisustvujemo časovima (mada to ponekad bude i otežano), kako bi savladali što više gradiva. Jeste da je lakše u školi, da ništa ne može zamijeniti živu riječ nastavnika i neposredan kontakt nastavnika i učenika, gdje u svakom trenutku možemo dobiti pravovremeno objašnjenje i informaciju, ali zbog ovakve epidemiološke situacije ovako je možda bolje i sigurnije“, smatra ona i dodaje da ima dobre uslove za nastavu na daljinu, ali neki njeni drugovi nemaju internet, signal im je slab, neki nemaju ni dobar telefon, uopšte nemaju kompjutere, pa je za njih onlajn nastava pravo mučenje.
„Na času od 30 minuta ne može se postići baš sve kao kada on traje 45 minuta. Međutim, dobrom organizacijom nastave od strane naših nastavnika, uz dodatne informacije putem platformi, uz mogućnost komunikacije sa njima u svakom momentu i naš dodatni rad kući, ko želi može da nauči i postigne zadovoljavajuće rezultate“, ističe Monika Malović.
Lj. V.
