Konferencija o unapređenju medijske pismenosti: NEOPHODNA PODRŠKA OBRAZOVNOG SISTEMA

„Medijska pismenost je tema koja zahtijeva obrazovni, ali i širi društveni kontekst i podršku medija i civilnog sektora, koji će zajedno sa resornim ustanovama i insitucijama pomagati unapređenje legislative i raditi na projektima kojima bi mladi bili u prilici da se upoznaju sa značajem i funkcionisanjem medija i komunikacije u 21. vijeku“, poručio je državni sekrtetar Ministarstva prosvjete Aleksandar Mitrović na današnjoj konferenciji posvećenoj unapređenju medijske pismenosti u Crnoj Gori, koju su organizovale agencija Mina i NVO Juventas, uz podršku Ambasade SAD u Crnoj Gori.

On je istakao da je medijska pismenost u 21. vijeku dobila potpuno novo značenje u smislu kvantiteta informacija koje se dobijaju, ali i njihovog kvaliteta.

„Usljed tolikog obima informacija, velikog broja medija, te pojave društvenih mreža koje omogućavaju direktan kontakt sa drugima bez medija kao posrednika, imamo potpuno novu sliku protoka informacija i komunikacije“, rekao je Mitrović, i dodao da takva slika ima svoje prednosti i mane. Prednost je što je informacija dotupna „na klik“, a mana društvenih mreža u ovom smislu je dobijanje „suve“ informacije, bez šireg novinarskog konteksta, koji je za sve nas, a posebno mlade, izuzetno edukativan.

„Sa druge strane, nezavisno od vrste medija, od toga da li je riječ o tradicionalnim medijma ili ne, elektronskim ili ne, spin lažna vijest, polovične informacije, iskrivljene informacije, su opasnosti koje realno vrebaju, ne samo mlade iz Crne Gore, već faktički čitav svijet.Čak i u situacijama kad su preneseni podaci potpuno tačni, uređivačka politika, što je potpuno legitmno, ima pravo da ih obradi u skladu sa onim što ona smatra kvalitetnim. A percepcija kvaliteta se opet razlikuje od jednog medija do drugog. Gdje opet dolazimo do potrebne poznavanja konteksta u kome rade mediji, kao i potrebe za samoregulacijom“, istakao je Mitrović.

On je ukazao da današnja djeca imaju velike prednosti, budući da mogu biti podjednako informisani o društvenim zbivanjima nezavisno od godina, materijalnog, socijalnog ili drugog statusa. No, istovremeno, pred njima je velika odgovornost, a to je da se snađu u toj navalici informacija koje im se svakodnevno nameću u ogromnim količinama.

„Upravo se zato obrazovni sistem bavi ovom temom. Naime, medijska pismenost je već izborni jednogodišnji program u gimnaziji, i to u drugom i trećem razredu, po dva časa sedmično. Naravno, sami nastavnici imaju mogućnost da insistiraju da se takozvani slobodni dio kuruikuluma u okviru svakog časa posveti upravo i ovoj temi. A medijska pismenost može se naći i kao međupredmetna tema.

Mitrović je zaključio da će Ministarstvo prosvjete nastaviti da pruža podršku kritičkom razmišljanju mladih ljudi: „Samo tako stvorićemo misleće društvo koje će donijeti odluku da bude informisano, a ne dezinformisano. Kritično, a ne uspavano. A za takvo društvo potrebni su upravo takvi mladi ljudi“.

Na konferenciji su govorili Jaša Jovićević, izvršni direktor agencije MINA, Džudi Kuo, otpravnica poslova Ambasade SAD, i Ivana Vujović, izvršna direktorica NVO Juventas.

                                                                           

Back to Top