Ostvarenje „Dan 14.” Zdravka Velimirovića prikazano je sinoć u sklopu filmskog programa „Barskog ljetopisa”. Posljednje filmsko veče na ovom festivalu posvećeno je Crnogorskoj kinoteci, a publika je mogla da uživa u restaurisanoj verziji ovog ostvarenja.
Film je nastao u produkciji Lovćen filma 1960, a godinu kasnije prikazan je na Kanskom festivalu. U pitanju je Velimirovićev debitantski dugometražni film. Crnogorska kinoteka restaurisala je ovaj film zajedno sa Jugoslovenskom kinotekom, pa je isti nedavno opet prikazan u Kanu i to u sklopu programa „Kan Klasik”.
„Imao sam priliku da gledam reastauriranu verziju filma, a radi se o izuzetno intrigantnom ostvarenju koje baš zaslužuje nova čitanja. Ovaj film je klasik i ima tu sposobnost da prevaziđe kontekst u kojem je nastao, što znači da je i dalje svjež, bez obzira u kojoj interpretativnoj vizuri je stvoren. Radi se o filmu koji može da nam pruži nove uvide u funkcionisanje jugoslovenske kinematografije. Ono što čini klasičnim film 'Dan 14.' jeste modernizam istog. Obično se, modernizam u literaturi u jugosleovenskom filmu većinom vezuje za takozvani 'crni talas' koji je tada ponudio nove teme i stavio fokus na društvene grupe koje su do tada bile nereprezentovane u kinematografiji tog doba“, ispričao je moderator Aleksandar Bečanović i dodao da je Velimirović u svom filmu „vrlo precizno i intrigantno tematizovao urbanitet i to na nivou ikonografije i protagonista“.
Bečanović naglašava da je u to doba jugoslovenska kinematografija prezentovala stav da je Jugoslavija zemlja radnika i seljaka, i pojavljuje se „Dan 14.” koji nudi potpuno drugačiju vrstu likova.
„Svi oni su izuzetno urbani, zaokupljeni problemima koji nijesu toliko vezani za ekonomsku situaciju, što je inače crni talas preferisao. Sam način interpretacije stvarnosti je stilizovaniji i suptilniji, a to ga veže na čvršći način za važne tendencije u evropskom filmu toga doba“, naglašava Bečanović.
O ovom ostvarenju govorio je i Zdravkov sin, takođe režiser Mladen Velimirović.
„Lijepa tema koja oplemenjuje. Prvi blago kritički film onog vremena. Ne pripada crnom talasu, moda je bio uvod u taj crni talas. Tako je izrađen da se ne umanjuje ni malo filmska estetika zato što je on kritički film“, smatra on i naglašava da je najljepše kad se stvara iz ljubavi i kad se filmovi prave sa čistim entuzijazmom.
Velimirović je podsjetio da se njegov otac specijalizovao za filmove 1957. godine u Parizu.
„U ovom filmu ima i francuskog stila, a ovo je njegov prvi igrani film. Prije toga je napravio nekoliko dokumentaraca. Nakon njegove specijalizacije nije prošlo ni tri godine, a on je napravio prvi igrani film 'Dan 14.' i uspio da se tako mlad nađe u zvaničnoj konkurenciji Kanskog festivala što je jedno veliko priznanje“, ispričao je Velimirović i dodao da je ovogodišnje ponovno prikazivanje pomenutog filma u Kanu uzdiglo crnogorsku kinematografiju i predstavilo je u finom stilu.
„Nadam se da će biti i novijih filmova iz Crne Gore koji će biti uvršteni na Kanski festival“, naglasio je Velimirović dodajući da vlada interesovanje da se ovo ostvarenje prikaže na još nekim festivalima u svijetu.
„Film je bio u dobrom stanju. Inače, filmovi koji su snimljeni na acetatnoj podlozi iz tog doba, od 50-tih do 90-tih godina, su u stanju propadanja. Tako da će svi filmovi snimljeni u tom periodu kad- tad nestati. Mi možemo samo da im procesom konzervacije usporimo to propadanje. Film ima svoj život i doživjeće u jednom trenutku, nažalost svoju smrt. Ono što može da spasi taj film je da se u jednom trenutku ozbiljno digitalizuje i na taj način se prebaci u novi format“, kaže Nemanja Bečanović.
Izvor: Barski ljetopis
Foto: Danilo Dado Pavlović