Povodom završetka IPA projekta „Izrada obrazovnih programa u skladu sa potrebama tržišta rada”, koji finanasira Evropska Unija, a implementira konzorcijum koji čine kompanije „Particip” i „Inbas”, danas su u Centru za stručno obrazovanje predstavljeni rezultati projektnih aktivnosti.
Glavni cilj projekta, koji je u Crnoj Gori realizovan 2019. do 2021. godine, bio je doprinos modernizaciji sistema stručnog obrazovanja u skladu sa brzim tehnološkim razvojem i potrebama koje na tržištu rada postoje. Uz ekspertsku pomoć, Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta i Centar za stručno obrazovanje realizovali su ovaj projekat u saradnji sa Zavodom za školstvo, Privrednom komorom, Unijom poslodavaca, Zavodom za zapošljavanje i ostalim subjektima. Projektom je bilo predviđeno: povećanje ponude obrazovnih programa u stručnom obrazovanju zasnovanih na ishodima učenja, jačanje saradnje između stručnog obrazovanja i privrede, usavršavanje nastavnika kroz različite obuke, realizacija promotivnih aktivnosti i dr. Projekat su vodili eksperti iz Danske Klavs Christensen i Alexander Siboni.
„Ako pogledamo šta se radi u Crnoj Gori i pokušamo da vidimo da li je to uporedivo sa tendencijama u razvijenim zemljama, mogu da kažem da na osnovu sopstvenog iskustva na razvoju sistema stručnog obrazovanja u 14 različitih država ne postoji ‘savršen sistem’, ali ono što može da se uradi je da se izrade metodologije koje se zasnivaju na najboljim međunarodnim praksama koje se onda prilagođavaju nacionalnom kontekstu. Ja sam radio i na prethodnom IPA projektu 2016.godine i tada smo izradili metodologiju i ključne dokumente. Svrha sistema stručnog obrazovanja je da obezbijedi zapošljivost učenika po završetku školovanja. Stoga sve programe treba izrađivati po zahtjevima tržišta rada. A upravo tako se i izrađuju programi u Crnoj Gori jer su poslodavci i drugi partneri uključeni u razvoj standarda zanimanja. Centar za stručno obrazovanje je uspostavio veoma dobru praksu saradnje sa poslodavcima ali i sa drugim partnerima: predstavnicima škola i ustanova visokog obrazovanje. Svi oni zajedno određuju koje vještine i kvalifikacije nedostaju, a potom i utvrđuju prioritete. Tako svi partneri mogu da učestvuju u određivanju onoga što će se izučavati u stručnim školama. Programi u stručnom obrazovanje koji se izrađuju u Crnoj Gori su savremeni, modularizovani i potpuno konzistentni sa konceptom savremene nastave u kojoj su teorija i praksa uvezani, a opšteobrazovni predmeti su u funkciji tog zanimanja. Naglašena je uloga digitalnih tehnologija, i svih osam evropskih ključnih kompetencija su ugrađene u programe. Crna Gora je u svoje metodologije koje upravljaju razvojem stručnog obrazovanja ugradila sve preporuke iz važnih dokumenata Evropske Unije. Zbog toga, a i zbog onoga što sam vidio da se sprovodi u praksi tokom prethodnih nekoliko godina, mogu da kažem da se stručno obrazovanje u Crnoj Gori kreće u pravom smjeru”, rekao je Alexander Siboni, ključni ekspert za obuku nastavnika u okviru IPA projekta
„Procedure za izradu modularizovanih obrazovnih programa su jasno definisane. Oni se rade na osnovu više grupisanih standarda zanimanja u kojima su definisane stručne kompetencije koje treba da poseduje osoba koja se određenim zanimanjem bavi. U skladu sa procedurom, u radnim grupama za izradu standarda zanimanja koje formira Centar za stručno obrazovanje nalaze se predstavnici privrede i oni su ti koji definišu ključne poslove i aktivnosti u okviru zanimanja. Sve što je definisano od strane predstavnika privrede u standardima zanimanja, nalazi se i u modularizovanim obrazovnim programima na način da su aktivnosti iz standarda zanimanja prevedene u ishode učenja u modulima, u skladu sa metodologijom. Novine koje su uvedene tokom realizacije IPA Projekata vezanih za podršku reformi stručnog obrazovanje jesu upravo moduli u obrazovnim programima koji predstavljaju cjelinu odnosno bolju povezanost teorijskih i praktičnih znanja. To znači da se po završetku modula učenik osposobljava za dostizanje određenih stručnih kompetencija koje su definisane standardima zanimanja od strane predstavnika privrede. Povećan je broj časova praktične nastave. Uvedeni su obavezni časovi u okviru stručnih modula koji se realizuju kod poslodavca u realnom radnom okruženju na svim nivoima obrazovanja, a ne samo u dualnom obrazovanju. Programi su svakako urađeni tako da predstavljaju i vertikalnu prohodnost ka fakultetima. Druga novina koja je uvedena u okviru projekta su ključne kompetencije na kojima se u stručnom obrazovanju posebno insistira, a to znači da se pored struke, učenik osposobljava za komunikaciju na maternjem i stranom jeziku, za matematičku kompetenciju i kompetenciju u prirodnim naukama i tehnologiji, za digitalnu kompetenciju, ličnu i socijalnu, odnosno kompetenciju učiti kako učiti, građansku, preduzetničku i kulturološku kompetenciju. Evropska komisija ih je propisala osam i sve se nalaze u modularizovanim obrazovnim programima. Ono na čemu su eksperti ovog projekta posebno insistirali jeste upravo korelacija i povezanost opšteobrazovnih predmeta i stručnih modula, kao i timski rad, zajedničko planiranje i realizacija nastave na način da se učenici što bolje pripreme za dostizanje svih ishoda učenja definisanih programima. Ovakvom metodologijom ostvarena je povezanost formalnog obrazovanja i neformalnog učenja. Kao što je rečeno, jedan obrazovni program obuhvata više stručnih kvalifikacija. Pojedinačno gledano, sadržaj svake stručne kvalifikacije isti je za učenike i odrasle, pri čemu učenik kroz obrazovni program stiče više stručnih kvalifikacija, a odrasli pojedinačne. Ovakvi obrazovni programi omogućavaju da učenici koji napuste školovanje u određenoj fazi, dobiju stručnu kvalifikaciju ili kvalifikaciju nižeg nivoa obrazovanja u zavisnosti od toga kako su pojedinačni programi koncipirani. Takođe, prema ovakvoj metodologiji, učenici sa posebnim obrazovnim potrebama ili marginalozovanih grupa, dobijaju velike mogućnosti u smislu da mogu ostvariti kvalifikaciju prepoznatu na tržištu rada zavšetkom jednog dijela programa, a mogu i nastaviti školovanje kasnije ukoliko to budu želeli. Iskustva koja su nam prenijeli međunarodni eksperti tokom trajanja ovog i ostalih IPA projekata u prethodnih pet godina su dragocjena. Ovaj projekat se završava, a verujem da ćemo mi nastaviti putem kojim smo uz njihovu pomoć krenuli i da ćemo ostvariti vidljive rezultate. Naš cilj je svakako stručno obrazovanje koje omogućava vještine, kompetencije i kvalifikacije za zapošljivost, cjeloživotno učenje, inkluzivnost, lični razvoj i aktivno građanstvo pojedinaca, kao što je definisano Strategijom za razvoj stručnog obrazovanja u Crnoj Gori”, rekla je Sandra Brkanović, rukovodilac odjeljenja za istraživanje i razvoj kvalifikacija, Centar za stručno obrazovanje.
„Kao nastavnik stručnih modula, uključena sam u proces izrade i implementacije modualarizovanih obrazovnih programa od samog početka. S obzirom na to da realizujem module iz oblasti ekonomije, kao i da je Ekonomski tehničar jedan od prvih obrazovnih programa urađenih po novoj metodologiji, mogu da napravim razliku u odnosu na programe koji su ranije bili u sistemu. U novim programima imamo ishode učenja koji olakšavaju rad i nama i učenicima s obzirom da su jasni, mjerljivi, definišu ono što učenik treda da zna, razumije i šta je sposoban da uradi na kraju procesa učenja. Učenike ocjenjujemo upravo prema ishodima učenja što njima daje mogućnost da budu kontinuirano praćeni i postupno provjeravani, kao i da dobiju povratnu informaciju o tome šta su tačno postigli i za šta su osposobljeni. Planiranje obrazovno vaspitnog rada je drugačije. Radimo timski zajedničke planove koje usklađujemo između sebe, kao i sa drugim školama uz podršku Centra za stručno brazovanje. Kao koordinatori za praćenje implementacije modularizovanih obrazovnih programa, prošli smo obuke i zamišljeno je da mi budemo spona između škola i Centra za stručno obrazovanje. Da bi modularizovana nastava imala smisla, potrebna je dobra opremljenost škola, feksibilnost u organizaciji nastave i rasporedu časova, još više obuka nastavnika, ali prije svega, želja da idemo naprijed i da unaprijedimo kvalitet stručnog obrazovanja. U okviru projekta, prisustvovala sam većini obuka koje su organizovane. Ciljevi tih obuka koje su se odnosile na implementaciju obrazovnih programa bili su da nastavnici mogu primijeniti najbolju praksu prikupljenu aktivnim metodama obuke i kolegijalnom supervizijom, da mogu primijeniti sopstveni kontinuirani profesionalni razvoj (KPR) i ocjenjivanje nastavnika od strane učenika”, rekla je Ivana Perović, nastavnica u Srednjoj ekonomsko-ugostiteljskoj školi iz Bara.
O. Đ.