Crnogorsko društvo za borbu protiv raka (CDPR) objavilo je saopštenje (edukativni materijal): “Sport i duvan”.
“Priča o sportu je priča o zdravlju, aktivnom životu, zdravom snu, potrebi mladih, priča o druženju, prijateljstvu, nadmetanju.
SPORT I CIGARETA? TO SE BAŠ NE SLAŽE!
Nikotin zatvara bronhije i sužava krvne sudove. Istovremeno i mozak dobija manje kiseonika, te takav sportista postaje sličan astmatičaru − nema dovoljno vazduha, gubi kondiciju. Budući da mozak ne dobija dovoljne količine kiseonika, kod sportista se povećava procenat grešaka, takmičar zbog toga postaje nervozniji i od sportskog takmičenja skoro da ne ostaje ništa.
Pušači koji se bave bilo kojim sportom, zbog udisanja azotdioksida iz dima cigarete, nanose svojim plućima više štete nego da sjede na jednom mjestu i uopšte ne vježbaju.
U eksperimentu na životinjama utvrđeno je da azotdioksid iz duvanskog dima stvara defekte i započinje proces razaranja alveola - vazdušnih mjehurića pluća. Nikotin sve to pogoršava, jer naglo sužava krvne sudove alveola, smanjuje njihovu ishranu i dodatno slabi zid alveola. Pojačana fizička aktivnost, tj. sport, sve to još više opterećuje, jer se naglo povećava cirkulacija krvi i pritisak u tim mjehurićima. Već načeti mjehurići sve to teško izdržavaju, pa stoga dolazi do: stvaranja defekta u plućima, pucanja alveola i smanjivanja korisne površine pluća.
Kao posljedica svega navedenog javljaju se: gubitak kondicije, ubrzano zamaranje, pojava infekcije − bronhitisa koji sve to ubrzano i pogoršava.
PUŠENJE POSLIJE SPORTSKIH AKTIVNOSTI
Posebno naglašavamo da je pušenje nakon intenzivnih fizičkih aktivnosti − neuporedivo štetnije. U toku intenzivnog fizičkog napora, a i po završenom naporu, sve dok se organizam ne oporavi, cirkulacija krvi je brža dva-tri puta od one u stanju mirovanja, disanje je dublje i brže, ćelije imaju povećanu potrebu za kiseonikom i energijom.
Ukoliko međutim pušač u ovim trenucima ispuni svoja pluća otrovnim oblakom dima: upijanje otrova je dva-tri puta veće od uobičajenog, cirkulacija krvi je nekoliko puta brža i mnogo brže raznosi otrove duvana po tijelu, ćelije su „gladne” i u mnogo većim količinama upijaju otrove i oštećenja alveola su neuporedivo veća. Tokom bavljenja sportom, svi ovi faktori se sumiraju, pojačavaju dejstvo i oštećenja se povećavaju.
U duvanskom dimu je potvrđeno prisustvo oko 5.000 štetnih i oko 70 kancerogenih komponenti. Oko 600 hemijskih dodataka se još dodaju duvanu u smislu korekcije mirisa, ukusa, boje duvana... U suštini ove komponente imaju cilj da obmanu pušača, da ga uvjere u „kvalitet” cigarete koju je odabrao. U organizmu se sve ove komponente izuzetno dugo zadržavaju, jer ulaze u sastav ćelija, remete postepeno njihove funkcije i ulaze u metabolizam ćelija.
NEKI OD OTROVA IZ DUVANSKOG DIMA
Nitrozni gasovi: grupa nadražujućih gasova, koji sa ugljovodonicima u gradskim uslovima stvaraju smog. Veoma su otrovni, razaraju tkiva, oštećuju sluzokožu i preduslov su za dobijanje hronične opstruktivne bolesti pluća.
Nikotin: otrovni alkaloid i glavni sastojak lista duvana. Koristi se za ubijanje različitih biljnih štetočina, a efikasno ubija i parazitske crve u organizmu životinja. U organizmu pušača stvara jaku zavisnost, jaču od kokainske i alkohola. Unos nikotina putem duvanskog dima je glavni razlog pušenja. Cigarete bez nikotina ili sa manjom koncentracijom pušači odbacuju, jer su im bljutave, neukusne, gadne...
U organizmu pušača nikotin izaziva niz patoloških promjena. Izražena su oštećenja nervnog sistema i značajnih centara u mozgu. U sadejstvu sa „kozmetičkim” dodacima duvana oštećenja mozga su daleko ozbiljnija.
Formaldehid: otrovni gas, neprijatnog mirisa, koristi se u hemijskoj industriji za proizvodnju boja, lakova, plastičnih masa, ljepkova, vještačkih štavila... Četrdeset procentni rastvor formaldehida se zove formalin i koristi se za konzerviranje leševa u medicini.
Amonijak: hemijsko jedinjenje azota i vodonika. Bezbojan je, otrovan zagušljiv gas. Upotrebljava se u rashladnoj tehnici, u proizvodnji vještačkih đubriva, za uništavanje insekata, kao i u proizvodnji eksploziva. Posljednjih godina duvanska industrija dodaje amonijak cigaretama da bi pojačala nikotinski efekat na organizam i višestruko ubrzala prodor nikotina u mozak u centar za zadovoljstva.
Posljedica ovoga su veća destrukcija tkiva, ozbiljna oštećenja nervnog sistema i pojačana potreba za nikotinom, odnosno izuzetno otežano prestajanje pušenja.
PUŠENJE ILI SPORT ?
Ako izaberete pušenje, morate računati da duvan ometa proces rasta i razvoja pluća. Vaša pluća će zakržljati! Zakržljala pluća imajuznačajno manju funkciju i kapacitet. To će vam posebno smetati u sportu, ali i u životu.
Kod pušača mozak će konstantno dobijati manje kiseonika i time postajete: manje koncentrisani, pravićete više grešaka i u ostalim životnim aktivnostima i bićete daleko manje precizni u sportu. Smanjena količina kiseonika u mišićima dovešće do bržeg zamora, biće potrebno više vremena za oporavak i moraćete prije vremena da
napustite sport.
Zbog navedenog donesite dalekosežnu odluku: NE PUŠITE! BIĆETE ZDRAVIJI, USPJEŠNIJI, KULTURNIJI!
Ovom izazovu odgovorite kao Englez:
’Nisi uspio, zato što nisi ni pokušao!’”, stoji u saopštenju CDPR-a-