Uvođenje dualnog obrazovanja dalo je rezultate. Interesovanje za njegovu realizaciju pokazali su i učenici i poslodavci, a prema podacima iz škola, čak 60 odsto đaka zaposlilo se odmah po završetku ovog vida obrazovanja. Ipak, u cilju njegove afirmacije neophodno ga je dalje promovisati kroz aktivno učešće svih subjekata društva koji su dio obrazovnog sistema, uključujući podjelu odgovornosti u finansiranju dualnog obrazovanja, pokazala je analiza koju je uradilo Odjeljenje za kvalitet i kontinuirani profesionalni razvoj Centra za stručno obrazovanje, koristeći pri tom dio istraživanja koje je radio ETF (Evropska agencija za stručno obrazovanje) u saradnji sa školama i Centrom za stručno obrazovanje.
Realizacija dualnog sistema počela je školske 2017/2018. godine, kada je ovaj sistem obrazovanja pohađalo 258 učenika kod 101 poslodavca, obrazujući se po novim modularizovanim obrazovnim programima, u dvanaest opština u 18 stručnih i mješovitih škola.
U školskoj 2018/2019. godini dualno obrazovanje pohađalo je 577 učenika kod 190 poslodavaca u 26 stručnih mješovitih škola, u 18 opština, a školske 2019/2020. godine 834 učenika kod oko 277 poslodavaca, u 27 stručnih i mješovitih škola, dok su u tekućoj školskoj 2020/2021. godini u dualnom sistemu oko 784 učenika.
Podaci pokazuju da je ovaj projekat zaživio i da se iz godine u godinu bilježio rast učenika koji u njemu učestvuju, što je pokazatelj suštinskog povezivanja učenika sa tržištem rada na način da su poslodavci uključeni u određivanje šta im je od znanja i vještina potrebno kod svojih zaposlenih.
Jedan od razloga što se učenici i njihovi roditelji odlučuju za ovakav oblik obrazovanja jeste finansijski, tj. naknada koju dobijaju tokom školovanja. To primanje im u prvom i drugom razredu obezbjeđuje Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta Crne Gore, a u trećem poslodavac.
U posljednjoj školskoj godini došlo je do smanjenja đaka, što je uslovljeno nepovoljnom ekonomskom situacijom izazvanom pandemijom Covid-19.
Analiza je pokazala da je u većim opštinama, kao što su Podgorica, Nikšić, Ulcinj, tj. opštinama sa većom koncentracijom stanovništva, izražen i veći broj učenika u dualnom obrazovanju. Privreda i najveći broj poslodavaca Crne Gore je uglavnom skoncentrisan u centralnoj i južnoj regiji države, pa je i to razlog veće zastupljenosti dualnog oblika obrazovanja u ovim opštinama.
U FOKUSU SEKTOR TURIZAM I TRGOVINA
Analiza dualnog obrazovanja po sektorima za školsku 2020/2021. godinu, pokazuje da je najveće interesovanje i dostupnost poslodavaca za sektor Turizam i trgovinu i iznosi 39 odsto. U ovom sektoru učenici obrazovnog programa Kuvar su najzastupljeniji kod poslodavaca u dualnom obrazovanju − 173 ili 57,7 odsto, dok je najmanja zainteresovanost đaka u ovom sektoru za obrazovni program Poslastičar − 11 učenika ili 3,7 odsto.
Za sektor Inženjerstvo i proizvodne tehnologije (podsektor Elektrotehnika) zainteresovanost i dostupnost poslodavaca je 29 odsto. U ovom podsektoru najviše učenika je zainteresovano za obrazovni program Elektroinstalater − 118 ili 53,9 odsto, a najmanje za program Autoelektričar – sedam učenika ili 3,2 odsto.
Za podsektor Mašinstvo zainteresovanost i dostupnost poslodavaca je 21 odsto. U ovom podsektoru đaci su pokazali najveće interesovanje za obrazovni program Automehaničar − 87 učenka ili 55,1 odsto, a najmanje za obrazovni program Bravar − četri učenika ili 2,5 odsto.
Za sve ostale sektore zainteresovanost i dostupnost poslodavaca je 11 odsto.
Veoma je mala zainteresovanost učenika za sektor Poljoprivreda, prehrana i veterina. Za obrazovni program Rasadničar-cvjećar – interesovanje su pokazala samo dva učenika, a za program Ratar-povrtar nijedan.
Đaci i poslodaci su zainteresovani za sektor Usluge, posebno zaobrazovni program Frizer − 62 učenika.
Istraživanje ETF-a o dualnom obrazovanju (2019/2020) koje je obuhvatilo poslodavce, direktore škola, organizatore praktičnog obrazovanja, nastavnike praktične nastave i učenike u dualnom obrazovanju, pokazalo je da je 78,57 odsto poslodavaca motivisano da učestvuje u dualnom obrazovanju učenika.
Poslodavci su prilično ili u potpunosti saglasni da su glavne prepreke za njihovo učešće u dualnom obrazovanju: neinformisanost (30,95 odsto), obaveza plaćanja učenika u trećem razredu (21,43 odsto), nedostatak finannsijskih podsticaja za poslodavce (47,62 odsto), nisu upoznati sa benefitima koje mogu da imaju ako su uključeni u dualno obrazovanje (47,62 odsto), Privredna komora poslodavcima ne predočava prava i obaveze u dualnom obrazovanju (57,15 odsto).
Na pitanje ko im je najznačajniji partner u realizaciji ovog vida obrazovanja, poslodavci su odgovorili da su to: škola (48,65 odsto), Ministarstvo (18,18 odsto); Sindikat (15,63 odsto), Privredna komora (13,79 odsto) i lokalna zajednica (10,81 odsto). Da učenici koji su pohađali praktično obrazovanje u njihovim firmama mogu kompetentno da obavljaju posao, kao i kod drugih poslodavaca, smatra njih 71,43 odsto.
Istraživanje je pokazalo da su đaci motivisani za upis u trogodišnje dualno obrazovanje zbog mogućnosti da kroz obavljanje prakse kod poslodavca nauče posao za koji se školuju (njih 59,14 odsto), kao i zbog veće mogućnosti zapošljavanja po završetku škole (44,09 odsto).
Dualni vid obrazovanja najčešće upisuju učenici koji su na kraju osnovne škole imali dobar uspjeh (76,34 odsto) i vrlodobar (16,13 odsto).
KVALITETNO PRAKTIČNO OBRAZOVANJE
Da je vrijeme provedeno kod poslodavca dovoljno za njihovo praktično obrazovanje, odgovorilo je 94,56 odsto đaka.
Oni su svoje zadovoljstvo dualnim obrazovanjem iskazali stavovima da ono što uče u školi nadopunjuju i nadograđuju na ono što uče kod poslodavca (70,65 odsto) i da nakon određenih perioda učenja kod poslodavca, u školi diskutuju i promišljaju što su naučili kod poslodavca (76,67 odsto).
Njih 77,18 odsto odgovorilo je da bi, kada bi ponovo upisivali srednju školu, izabrali bi dualno obrazovanje.
Na osnovu navedene analize, pored ostalog, preporučeno je da treba detaljnije razviti plan upisa u dualno obrazovanje i to kroz saradnju škola i udruženja poslodavaca (Privredna komora, Unija poslodavaca...), a sve na osnovu analize potreba tržišta rada za kvalifikacijama; da Privredna komora i Unija poslodavaca učestvuju u odabiru poslodavaca koji žele da se uključe u dualni oblik obrazovanja; s obzirom na to da su škole najvažniji izvor informacija za poslodavce, po uzoru na zemlje kod kojih je razvijen ovaj oblik obrazovanja, udruženja poslodavaca treba da preuzmu veću ulogu u tome.
Takođe, potrebno je: motivisati mlade da se upisuju u dualno obrazovanje kroz promociju primjera dobre prakse i pozitivne efekte dualnog obrazovanja; definisati jasne kriterijume za utvrđivanje uslova koje treba da ispunjava poslodavac da bi mogao obrazovati učenike; omogućiti bolju inforimisanost poslodavaca o školama i obrazovnim programima; podstaći ključne aktere dualnog obrazovanja da preuzmu određene dužnosti i odgovornosti u razvoju daljeg stručnog obrazovanja;
Treba i razmotriti mogućnost dalje razrade ugovora o dualnom obrazovanju koji se potpisuje između poslodavca i učenika, u dijelu o pravima i obavezama ugovornih strana tokom trogodišnjeg perioda (nadoknađivanje časova kada su učenici odsutni sa posla, posljedice zbog neopravdanog raskida ugovora i dr.).
Lj. V.