Nacionalni savjet za obrazovanje usvojio je nedavno izmijenjeni Nastavni plan za osnovnu školu i Metodološki okvir, tj. uputstvo za unapređenje predmetnih programa. Uskoro će biti urađeni i novi programi za osnovne i srednje stručne škole.
Kako kaže Radoje Novović, načelnik Odsjeka za istraživanje i razvoj obrazovnog sistema u Zavodu za školstvo, novim nastavnim planom za osnovnu školu smanjen je fond časova za 10 odsto. Učenici će imati 19 časova manje u odnosu na prethodni plan. U prva tri razreda fond časova sada je 19, u četvrtom − 22, u petom − 23, u šestom − 24, u sedmom − 27, u osmom − 28 i u devetom − 26 časova. U taj fond ušao je čas odjeljenjske zajednice.
„Zavod za školstvo je stručni stav o ovom pitanju iskazao krajem decembra kada je predložio, a Nacionalni savjet usvojio Nastavni plan prema kojem je broj časova iz predmeta crnogorski jezik u prvom ciklusu smanjen sa šest na pet sedmično. Ukinuto je nadgledano učenje, jer je praksa pokazala da ono nije ispunilo namjenu, engleski jezik je uveden kao obavezan predmet od I do IX razreda, a drugi strani jezik kao obavezan od VII do IX. Međutim, Ministarstvo prosvjete je smatralo da to nije dovoljno i da nastavni plan treba smanjiti za najmanje 10 odsto, kako bi učenici imali dovoljno prostora da se posvete učenju. U tom cilju, formirana je multisektorska komisija Ministarstva prosvjete i Zavoda za školstvo koja je uradila unaprijeđenu verziju tog nastavnog plana“, ističe Novović.
Izborna nastava svedena na jedan čas
Bitna izmjena je u tome što je izborna nastava svedena na po jedan čas sedmično u VII, VIII i IX razredu jer je, kako ukazuje Novović, praksa pokazala da ona nije ispunila očekivanja. Naime, direktori su je često koristili za popunjavanje fonda časova nastavnicima koji nemaju normu, učenici nerijetko nijesu bilo u mogućnosti da izaberu željeni predmet. S druge strane, i nastava se pokazala kao neadekvatna. Učenici su se najčešće opredjeljivali za one predmete koji će im biti laki, a ne one koji odgovaraju njihovim sposobnostima, kompetencijama, talentima, i u okviru kojih mogu da prodube znanje koje će im koristiti u daljem školovanju.
„Novina je da je vraćen čas odjeljenjske zajednice (jednom nedjeljno). Smatrali smo da je to neophodno, a i škole su to tražile kako bi se pojačala vaspitna funkcija škola. To je veoma bitno, jer čovjek osim određenih kompetencija treba da posjeduje određenu svijest, kulturu, tj. da bude zdrava, stabilna ličnost. Na kraju, nije bitno koliko čovjek zna, ako ne može da to znanje iskoristi u saradnji sa drugima, da je timski igrač, ima razvijenu komunikaciju“, naglašava Radoje Novović.
Ukinuto građansko obrazovanje i vaspitanje kao obavezan predmet
On ukazuje da je ukinuto građansko obrazovanje i vaspitanje kao obavezan predmet. „To je bila vrlo teška odluka, ali smo u cilju smanjenja fonda časova smatrali da se ovaj predmet može izučavati kao izborni, te da je to međupredmetna oblast i odnosi se na sve razrede i sve predmete. Iako nije idealna, ova mogućnosti bila je prihvatiljiva sa stanovišta zastupljenosti svih predmetnih oblasti koje će omogućiti da se kod učenika razvija osam ključnih kompetencija“, objašnjava naš sagovornik.
Matematika je u II ciklusu smanjena sa pet na četiri časa sedmično. Ukinuta je biologija sa ekologijom pa će oblasti iz ekologije biti pripojene biologiji o čemu će voditi računa komisija koja bude pripremala novi program iz tog predmeta za VI razred. Informatika i tehnika su objedinjene kao jedan predmet koji će se izučavati od IV do VII razreda sa po jednim časom nedjeljno. Nije udovoljeno zahtjevu da se poveća broj časova fizičkog vaspitanja, jer je procijenjeno da je važeći fond dovoljan. Poređenja koja su rađena sa zemljama u regionu i zemljama EU pokazala su da broj časova iz ovog predmeta kod nas nije manji od bilo koje evropske zemlje. Geografije ima jedan i po čas manje nego u prethodnom periodu i ona će se umjesto u četiri izučavati u tri razreda. Razlog je, kako ukazuje Novović, što treba smanjiti područje fizičke geografije i time rasteretiti učenike jer se iste teme izučavaju u programima poznavanja društva i prirode.
Revizija izbornih predmeta
„U narednom periodu uradićemo revizuju izbornih predmeta. Izborni predmet Zdravi stilovi života veoma je tražen, vrlo zahtjevan i u njemu su zastupljene mnoge teme koje se od nas traže, tipa: seksualno obrazovanje, reproduktivno zdravlje, HIV-a, LGBT populacija, vršnajčko nasilje, rodna ravnopravnost. Taj predmet je izučavan sa dva časa, a moraćemo da to preorijentišemo na po jedan čas, ali u dva razreda kako bi mogao da bude konkurentan i da ga učenici biraju. Svešćemo izbornu nastavu na pet do šest bitnih predmeta koji će zastupati pojedina područja i biće nam veoma važno da oni zadovoljavaju standarde. To znači da za predmet postoji edukovan kadar, da škole imaju tehničke i druge mogućnosti za nastavu, da postoje priručnik za nastavnike, udžbenik za učenike“, ističe Novović.
On je takođe naglasio da nastavnici zbog izmjena ne treba da brinu, jer će Ministarstvo zakonskim izmjenama njihovu normu formirati prema novom fondu časova i kurikulumu. Dakle, neće biti otpuštanja, tehnoloških viškova, smanjivanja plata zbog manjeg fonda časova.
Rasteretiti učenike nepotrebnih činjenica
Prema novom kurikulumu, 19 časova nedjeljno odnosi se na društvenu, a 22 na prirodnu grupu predmeta. „Smanjenjem fonda časova nećemo ništa uraditi ukoliko se predmetni programi još više ne rasterete, oslobode nepotrebnih činjenica. Cilj savremenog obrazovanja jeste da kod učenika razvija kompetencije, tj. kognitivne i generečke sposobnosti. Potrebno je da učenici znaju da rješavaju probleme, analiziraju, kritički se odnose, istražuju, argumentuju, procjenjuju, razmjenjuju mišljenja, da budu interaktivni, uvažavaju drugačija mišljenja ukoliko to snaga argumenta zahtijeva, a sadržaje i činjence oni će sami nalaziti kroz predmetne sadržaje, udžbenike, internet, enciklopedije. To je ključna stvar, a ne da im gomilamo činjenice koje će reprodukovati, a to znanje je neupotrebljivo i samo ih opterećuje“, kaže naš sagovornik. On ukazuje da novi plan školama omogućava više vremena za organizovanje vannastavnih aktivnosti, dodatne nastave, sekcija, da se učenici aktiviraju, ali da nastavnci, ukoliko to prostorne mogućnosti škola dozvoljavaju, ostaju duže u školi.
Unapređenje predmetnih programa prema novoj metodologiji
Ovih dana počinje rad na unapređenju nastavnih programa za osnovnu i srednje stručne škole. Formirane su komisije za predmetne programe u kojima su predstavnci univerziteta, Zavoda za školstvo i praktičari.
„Unapređenje predmetnih programa radićemo prema novoj metodologiji. Uradili smo novi metodološki okvir koji se zasniva na ishodima. I raniji programi su imali ishode ali se sada eksplicitno ukazuje na njih. Najveća novina je upravo u tome što će se umjesto operativnih ciljeva stavljati ishode.
Ove sedmice biće održana savjetovanja sa članovima svih komisija koje treba da do sredine maja urade te programe, da bi ih do kraja maja pregledala Evoluciona komisija koju je formirao Zavod za školstvo. Ona treba da procijeni kako je to urađeno, ukaže na propuste, da sugestije. Planirano je da programi budu završeni do sredine juna kako bi ih do kraja juna usvojio Nacionalni savjet.
Zavod za školstvo će putem svojih nadležnosti pratiti kako se ove novine primjenjuju. A da bi sve funkcionisalo što bolje, krajem avgusta i početkom septembra ekipe Zavoda za školstvo organizovaće regionalna savjetovanja za sve nastavnike i približiti im nove predmetne programe i planove, novu metodologiju i ukazati šta se od njih očekuje. „Nastojaćemo da u školama konačno dominira učenje, ne nastava, ne predavanje, tj da nastavnci isporučuju gradivo na bilo koji način i poslije izvjesnog vremena samo daju kontrolne zadatke i na taj način daju ocjene. Potrebno je da ocjenjivanje bude formativno, a ne samo sumativno“, zaključuje Novović.
Lj. Vukoslavović