Na osnovu dostupnih podataka iz literature i filmova sa Jutjuba o izgledu i načinu funkcionisanja Gutenbergove štamparije, projektni tim Mašinskog fakulteta na čelu sa prof. dr Radoslavom Tomovićem je napravio repliku štamparske prese Đurđa Crnojevića.
Izrada replike je rađena u saradnji sa preduzećem KM Industrijska oprema d.o.o - Pljevlja. U prostorijama Mašinskog fakulteta obavljena je primopredaja replike štamparske prese u prisustvu dekana prof. dr Radoja Vujadinovića i prof. dr Radoslava Tomovića u ime Mašinskog fakulteta u Podgorici, a iz Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma Crne Gore projekat je primila Tamara Đukić.
Projekat adaptacije prostora Njegoševog muzeja - Biljarda na Cetinju, kao i sastavni dio tog projekta pod nazivom „Projekat rekonstrukcije replike prve štamparske prese – Crnojevića štamparske prese“, nastao je na osnovu javnog poziva Ministarstva Ekonomskog razvoja i turizma Crne Gore. Finansiran u okviru Interreg – IPA CBC (Italija-Albanija-Crna Gora) projekta, pod nazivom DUE MARI imao je za cilj promociju turizma i održivog razvoja i povećanje vidljivosti kulturnih dobara tog programskog područja.
U narednom periodu, kada se za to stvore uslovi, replika će biti instalirana i izložena u Njegoševom muzeju na Cetinju, Biljardi.
Štamparija Ivana Crnojevića je prva južnoslovenska ćirilična i prva državna štamparija u svijetu i predstavlja svojevrstan fenomen evropskih razmjera u srednjovjekovnoj Crnoj Gori. Osnovao ju je 1492. godine Đurađ Crnojević, najstariji sin Ivana Crnojevića, osnivača Cetinja. Ovim je Đurađ Crnojević upisao Crnu Goru velikim slovima na evropskoj mapi kulture.
Može se slobodno reći da je štamparska presa Đurđa Crnojevića među prvim mašinama uopšte koje su korišćene u Crnoj Gori i na Balkanu, što za Mašinski fakultet predstavlja pravi kuriozitet.
Nažalost, u istorijskim podacima nisu ostavljeni tragovi kako je štamparija izgledala, niti od kog materijala je bila napravljena. Zna se samo da je bila napravljena od drveta i da je napravljena po ugledu na Gutenbergove štamparije u Majncu, čiji izum je bio pokretač formiranja sličnih štamparija u drugim evropskim centrima, saopštili su sa Mašinskog fakulteta.
O. Đ.